IZUZETNA IZLOŽBA U GALERIJI KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

Povodom obeležavanja5o godina rada, Kulturni centar Beograda organizovao je izložbu slika i kolaža Branislava protića, pionira enformela na našim prostorima
Prve slike i kolaže sa inovatorskom koncepcijom novog slikarstva u enformelu Protić je priredio 1959. godine na „Tribini mladih“ u
Novom sadu a potom i u dve beogradske galerije u „Grafičkom kolektivu“ i u „Ulusu“.
Za realizaciju izložbe dela su pozajmljena iz zbirki: Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, privatne kolekcije Vujičić iz Beograda i slikareve porodice. Iz Protićeve zaostavštine, ovom prilikom su prvi put prezentovani kolaži malih dimenzija iz 1957 godine kao i dokumentacija koja ilustruje enformel u opusu Branka Protića


 Milica Stojković tekst,kamera i montaža     

klasik modernog

slikarstva

Jedan od najvećih španskih i evropskih slikara, očaranog pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom,Huan Miro je u svojim slikama. pretočio svu poetiku boja najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva.

Miroov svet je poetičan i veseliji I ta sklonost ka veselim preterivanjima, gestu i spontanosti, preziranje uobičajenih pravila su u mnogome doprineli obnovi slike pedesetih godina prošlog veka

U autobiografskim zabeleškama svoja snoviđenja, kojima je bio inspirisan i za koje je smatrao da su izazvana glađu, ovako je opisao: “Kako smišljam crteže i ideje za svoje slike? Došao bih kući u svoj pariski atelje, pošao bih u krevet, ponekad bez večere. Tada sam video koješta i skicirao u svoju beležnicu. Video sam oblike na plafonu.. Čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistote da bi bio ganut.”

U Parizu , Miro druguje sa Pikasom, upoznaje se sa Andre Bretonom, Polom Elijarom i Lujom Aragonom, pre objavljivanja prvog nadrealističkog manifesta. Druži se sa američkom kulturnom dijasporom – od Henrija Milera, Ezre Paunda i Ernesta Hemingveja.

Slike nije stvarao onako kako ih vidimo, vec onako kako ih je osecao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio je keramicar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno . Mirov stil je nazvan “biomorfna apstrakcija”. Osnovna slikarska sredstva bili su mu crtez i mrlja, a glavne teme – noc, zvezde, mesec, zene.

Tokom španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata za špansku Republiku. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio keramičar, pesnik Španije. Prihvacen je kao klasik modernog slikarstva. na Venecijanskom bijenalu 1953. dobija veliku nagradu za grafiku .Osnovao je fondaciju “Huan Miro” u Barseloni

Inače, izložba „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” bila je predstavljena 2007. u Argentini, u Buenos Ajresu, i u toku 2008. u Urugvaju, Montevideo, i Španiji, Valjadolid. Dela su pojedinačno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Svi radovi potiču iz Miroove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost, s obzirom na to da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao,  kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir.i slično.. Isto kao i u slikarstvu, Miro je crteže i grafike stvarao brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo „Aidez l’Espagne” (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vremegrađanskog rata.

Otvarajući  izložbu u galeriji Progres u Beogradu,u okviru akcije meseca Miroa u Beogradu (15 januar-7.februar ), o životu i delu velikog umetnika su govorili ambasador Španije u Beogradu, Injigo de Palasia Espanja i direktor Instituta Servantes, Huan Fernandes Elorijaga.

Milica Stojković

tekst, kamera, montaža i izbor muzike

Јул 13, 2009 at 10:54 am (autor Milica Stojković) · Uredi